Međusobno umreženi

Razmena iskustava i informacija: Naši članovi se nalaze sa obe strane nemačko-danske granice i zalažu se za uspešnu saradnju, koju želimo da prenesemo širom Evrope.

Cilj rada naše mreže je podrška dijalogu i aktivnostima manjina u njemačko-danskom pograničnom regionu i u inostranstvu. Naše partnerske organizacije pomažu u promovisanju razumevanja za nacionalne manjine i etničke grupe, kao i njihov jezik i kulturu.

Manjine i etničke grupe koje su priznate u njemačko-danskom pograničnom regionu sebe vide kao nacionalne manjine. U Šlezvig-Holštajnu to uključuje dansku manjinu, manjinu nemačkih Sinta i Roma i frizijsku etničku grupu, čija su zaštita i unapređenje ukorenjeni u državnom ustavu Šlezvig-Holštajna. Štaviše, nemačka manjina u Severnom Šlezvigu u Danskoj je članica Mreže manjinskih kompetencija.

Jačanje percepcije

Vidljivost nacionalnih manjina je večiti osnovni problem svake rasprave o manjinama. Ovo uključuje i percepciju posetilaca nemačko-danskog graničnog regiona i pripadnika većinskog stanovništva, koja može varirati.

Sadašnji primeri percepcije javnosti su dvojezični gradovi i saobraćajni znakovi, poput onih na frizijskom. I Danska manjina je vidljiva i sa dvojezičnim tablicama imena mesta, npr. u Flensburgu/Flensborgu. Obrazovne oblasti takođe igraju ulogu. Danska manjina je takođe prisutna sa mnogim vrtićima i školama. Sa listom „Flensborg Avis“ uspostavila je stabilno uporište u javnom prostoru. Nemačka manjina u Severnom Šlezvigu je dobro zastupljena u medijima sa svojim novinama „Der Nordschlesviger“ i takođe vodi vrtiće i škole koje utiču na svakodnevni lokalni život.

Višejezičnosti nacionalnih manjina mora se dati mnogo više prostora u medijima nego što je to bio slučaj do sada. Jedno je jasno: jezik koji ne postoji u medijima je mrtav jezik. Ovo predstavlja veliki izazov, posebno za Rome, za jezik nemačkih Sinta i Roma, i za severnofrizijski jezik. Ali i ovde postoji napredak, kao što je nedavno objavljeni onlajn rečnik za severnofrizijski: friesisch.net. Rečnik može poslužiti kao model za romske ili regionalne jezike kao što su niskonemački ili sinnejški.

Šlezvig-Holštajn: Manjinska politika kao model

Strukture u državi Šlezvig-Holštajn ilustruju kako manjinska politika Šlezvig-Holštajna može poslužiti kao model drugim državama i državama. Učvršćivanje manjina u državni ustav, kao i centralna kontakt osoba za manjine u liku komesara za manjine Johanesa Kalsena, predstavljaju veoma jaku osnovu za zaštitu manjina u Šlezvig-Holštajnu. Manjine su vidljive u nemačko-danskom pograničnom regionu u svojoj raznolikosti i njihovoj koegzistenciji i integraciji sa većinom stanovništva.

Važno je da nacionalne manjine i dalje budu vitalni deo društva u nemačko-danskom pograničnom regionu. Naši događaji imaju za cilj da promovišu stalnu razmenu i razumevanje između manjina i većine. Posetioci nemačko-danskog pograničnog regiona mogu u dijalogu da nauče kako i zašto se može krenuti putem od sukoba zahvaćenog sukobom do mirnog suživota. Osnovne kompetencije koje se podučavaju mogu doprineti održavanju i razvoju mirnog društva kakvo danas poznajemo.